Alternative Control
Hallucinoman’s Interview:
Na jednoj srpskoj trance sceni, gde još uvek jedan diktator i jedna organizacija drže monopol nad svim većim žurkama, gde se drugoj organizaciji u njihov klub šalju vojske oklopnih specijalaca da tuku goste i prekidaju žurke, gde se „kolege iz branše“ punih 10 godina ne mogu da dogovore i zajedno organizuju jedan trance festival... ipak nije sve tako crno. Nije crno jer na srpskoj trance sceni postoje i dva imena, dva para od po dva momka, koji ne vole puno da pričaju i koji se uzdaju isključivo u svoj rad.
Jedno ime je Freaked Frequency. Njih smo pažljivo saslušali, i u novogodišnjem intervjuu, i u novogodišnjoj noći i nastupu na Stargate-u.
Drugo ime je Alternative Control. I oni su bili u SkuCu, a evo ih i na našem operacionom stolu...
H: Kažu da se vaša muzika najbolje doživljava nakon izlaska sunca... Zašto?
AC: Smatramo da naša muzika, iako ostavlja dobar utisak i u klubu, svoj pravi pečat daje tek po izlasku sunca, u tom tihom trenutku kada noć postaje dan. Osim vremena, i mesto igra jako bitnu ulogu, a open-air žurka je upravo ono što nam najviše odgovara. Mislimo da taj spoj okruženja, vremena i atmosfere predstavlja esencijalnu stavku za ovakvu vrstu muzike.
H: Preko 20 izdatih singlova, uz jedan album (Alt + Ctrl) i budućnost koja obećava... Koja vaša stvar vam je najbliža srcu?
AC: Rastko: „Her face in every place“... Toca: „Melodic reality“
H: Kako delite dužnosti u vašem partnerstvu? Ko u Alternative Control-u kosi, a ko vodu nosi?
AC/R: Kosimo i vodu nosimo obojica, s tim što je Toca glavni i odgovorni producent, koji je mene uvukao u sve ovo, i koji me je naučio sve što sada znam o muzici. Kod svih ostalih dužnosti se trudimo da se upotpunjujemo i pomažemo, a sve lepe i ružne momente delimo na ravne časti.
H: Dobro, opišite mi onda jedan vaš radni dan? Gde radite, s kim živite, gde izlazite?
AC: Naš radni dan zapravo počinje kad krenemo na aerodrom i neku turneju ili gostovanje, a završava se kada ponovo sletimo na taj isti beogradski aerodrom. Izmedju te dve tačke u vremenu, svašta se desi. Ali uglavnom je sve, sem žurke, dosadno. Konstantno nešto čekamo ili nekoga čekićamo, bilo po aerodromima, u hotelima, na ulici... Srećom, u nekim mestima imamo dobre prijatelje, pa imamo i sa kim da provedemo vreme.
H: Brazil vs Japan?
AC: U, jako teško pitanje. Trebalo bi da se napravi studija, da bi se dao pravi odgovor na to pitanje. Reći ćemo samo: Brazil – atmosfera, Japan – organizacija.
H: Dobro, ajmo onda jedno lakše pitanje... Alternative Control i žene?
AC: A to nam je slaba tačka, hehe. Toca je sveže ženjen, a za Rastka je još rano. Ne zamerite, ali ostale detalje svojih ljubavnih života ćemo ipak ostaviti za sebe.
H: Pričajte mi o našoj trance sceni iz vaše perspektive?
AC: Ne znamo šta pametno da kažemo na tu temu, a da ne zaboli. Svi hoće pare, neku slavu, da budu glavni... i nažalost, nijedna organizacija u Srbiji ne razmišlja ni o čemu drugom (čitaj: muzici), nego o tome (čitaj: kešu). Ali bilo bi i smešno očekivati da, kao i u bilo kom drugom poslu, tu nema takmičenja, saplitanja, uvaljivanja koske i krutog... Ako dodate tome i činjenicu da smo Srbi, svima dobro poznatog balkanskog mentaliteta, onda dobijamo tu finalnu i tužnu sliku naše trance scene u datom trenutku.
H: Šta je preostalo od Tocine saradnje sa Dovlom (PION) u projektu Manifest? Da li je ideja zamrla ili zamrznuta?
AC/T: Ideja nije ni zamrla, ni zamrznuta, već nam samo trenutna situacija ne dozvoljava rad, kako na Manifest albumu, tako i na AC vs FF albumu. Razlog – nedostatak vremena i normalnog studia. Ali novi studio se završava u Borči, gde ćemo biti komšije sa Freaked Frequency. Tako da, u nekoj skorijoj budućnosti, možete očekivati od svega po malo...
H: Po vama, ko pripada na pijedestalu elektronske muzike, a ko na prestolu trensa? A ko je, pak, precenjen?
AC: Na pijedestalu za elektroniku sigurno pripadaju imena poput Simon Posforda (Hallucinogen), the orb, Underworld, Chemical Brothers, Prodigy... Bogovi trensa su Deedrah, Astrix, Shanti... Ali da nije bilo Man With No Name-a i Astral Projection-a, ne bi danas bilo ni trensa kakvog ga mi znamo i zamišljamo.
A ko je precenjen? Pa nije sve sa dobrim kick-om i bassem – muzika. Izvucite zaključke sami.
H: Highlight karijere?
AC: Naša karijera je kratka, pričaćemo o ovome za nekih 5 godina, da smo živi i zdravi. Ali nosimo neke lepe uspomene iz Brazila, Japana, Meksika, Portugala... sa svakog mesta i iz svake zemlje po nešto, uvek različito.
H: Koliko košta vaš booking?
AC: To sve zavisi... u kojoj državi, za koju organizaciju, da li je u pitanju open-air žurka ili ne, da li radimo sami ili sa drugima, da li je festival, itd. Dakle, imamo svoj cenovnik, ali previše je to nepotrebnih informacija za ovu priliku.
H: Psihoaktivne supstance i doživljaj muzike?
AC: Doživljaj muzike na psihoaktivnoj supstanci je samo pojačani efekat te iste muzike bez supastance. Nije droga esencijalna da bi se slušala muzika na pravi način. Ako si stvarno siguran u ono što ideš da čuješ, ne treba ti ništa drugo osim dobrog raspoloženja, dobrog ozvučenja i dobre livade.
H: Da se pitate više nego što se pitate, šta bi ZABRANILI?
AC: Downloading i share-ovanje muzike preko interneta. Ljudi stvarno ne kapiraju da će pobiti ovo malo dobrih projekata što je ostalo. Razumemo mi da se nema para i da ljudi pribegavaju svim vrstama improvizacije, ali iskreno – koliko para, toliko i muzike.
H: A kuda je upravo krenula vaša muzika?
AC: Istraživački, garantujemo da će naš drugi album pokazati šta smo i koliko smo naučili do sada. Trudimo se da učimo i napredujemo iz dana u dan, iz meseca u mesec, jer još smo zeleni da bi pričali o godinama. Trudićemo se da svaki put to sve bude i izgleda konceptualno bolje i savršenije.
H: Alternative Control, u jednoj rečenici, KO STE VI?
AC: U, mi smo jedan dosta zajeban projekat...
