Dr Albert Hofmann
Dr Albert Hofmann (11.
januar 1906 — 29. april 2008) bio je cenjeni švajcarski naučnik koji je postao
svetski poznat kao otac LSD-a. Rođen je u Badenu, Švajcarska i studirao je
hemiju na Ciriškom univerzitetu. Njegov glavni interes je hemija biljaka i životinja
i na tome je i doktorirao. Zaposlio se na farmaceutsko-hemijskom odeljenju
Sandoza (danas Novartis), koji se nalazi u Bazelu, izučavajući lekovite biljke
i gljlive ergot kao deo programa za izdvajanje aktivne supstance radi
korišćenja u medicinske svrhe.
Njegova istraživanja
lisergične kiseline dovela su do izdvajanja LSD-25 još u 1938. godini, ali
pošto se eksperimentisalo na životinjama, psihoaktivni efekti supstance nisu
utvrđeni, utvrđeno je samo “neobuzdano” ponašanje životinja zamoraca. Pet
godina kasnije, 16. aprila 1943. godine, ponavljajući opite sa ovom skoro
zaboravljenom supstancom, dr. Hofman je osetio “snoliko stanje” baveći se
uobičajenim laboratorijskim eksperimentima, otkrivši njene psihodelične efekte
sasvim slučajno, apsorbujući je preko vrhova prstiju. Posumnjao je da to
osećanje ima veze sa novim hemijskim spojem na kojem je tada radio i koji se
zvao dietilamid tartrat lizergijske kiseline. Tri dana kasnije, 19. aprila,
Hofman je delovanje nove supstance odlučio prvo isprobati na sebi. Za početak
eksperimenta uneo je u sebe gotovo neopisivo malu količinu, u kakvoj ni jedna
do tada poznata supstanca nije bila aktivna u ljudskom organizmu. Svega 0.25
miligrama, odnosno četvrtinu hiljaditog dela grama. Gledano današnjim merilima,
švajcarski naučnik je uzeo barem dva do tri čitava LSD-a, količinu koja je
mnoge druge poslala na višednevno psihijatrijsko lečenje. No, doktor se nije
predavao već je seo na biciklo i uputio se kući u pratnji svog saradnika sa
zastrašujućim haosom u glavi, uveren da je u potpunosti i nepovratno poludeo. U
tom trenutku nije mogao ni pretpostaviti da će njegovo iskustvo, kao prvo
psihodelično esid iskustvo ikad, poprimiti kultni status, a zahvaljujući
nadljudskom postignuću vožnje bicikla na 250 µg LSD-a, događaj će postati
poznat kao “Dan bicikla”.
Nakon toga sledi serija
eksperimenata na sebi, koje su preduzeli dr. Hofman i njegovi saradnici. Tako
je nastao jedan od najviše uzdizanih i najstrastvenije osuđivanih hemijskih
spojeva u dvadesetom veku. Svoj uspeh u izolovanju aktivne materije “čarobnih
gljiva", čime su se do tada bezuspešno bavili američki naučnici, Hofman
objašnjava baš tom činjenicom da dok su drugi uzorke testirali na životinjama,
on se nije ustručavao isprobati ih na sebi.
Nakon toga je postao
direktor odeljenja Sandoza za prirodne proizvode i radio je na istraživanjima
halucinogenih supstanci pronađenih u Meksičkim gljivama i drugim biljkama koje
su razna plemena koristila i poštovala kao biljke moći. Ova istraživanja vode
izdvajanju psilocibina, aktivne supstance mnogih “čarobnih gljiva”.
1962. godine Albert i
njegova žena Anita putuju u južni Meksiko tražeći biljku "Ska Maria
Pastora" (Lišće Marije Pastirke), kasnije poznate kao Salvia di6inorum.
Iako ju je pronašao i vršio istraživanja na njoj, nikada nije uspeo da izdvoji
njene aktivne sastojke.
Knjiga Alberta Hofmnana:
LSD, my problem child
On je nazvao LSD “lek za
dušu” i mnogo ga je pogodilo stavljanje njegovog čeda van zakona. “Mislim da je
ljudskoj evoluciji bilo neophodno otkriće ove supstance LSD”, kaže Hofmaf. “To
je oruđe koje nas pretvara u ono što bi trebalo da budemo.”[1] Naučna
istraživanja na univerzitetima i laboratorijama više nisu mogla da se nastave a
LSD je gurnut na crno tržište. “Veoma je uspešno korišćen 10 godina u psihoanalizi”,
govori dr. Hofman dodajući da je lek došao na zao glas zbog omladinskog pokreta
1960-ih i da je posle toga nepravedno satanizovan od strane vlasti kojima se
pokret suprotstavljao. On naglašava da u pogrešnim rukama LSD može biti veoma
opasan.
Iako je njegovo “čedo”
stavljeno izvan zakona, on je ceo život nastavio da brani svoje otkriće kao
čudesno sredstvo za razvoj ljudske psihe. S druge strane, uvek se trudio
sprečiti da njegovo otkriće dospe u pogrešne ruke. Kada je Timoti Liri za svoje
eksperimente zatražio od Sandoza, kompanije za koju je dr. Hofman radio, milion
doza LSD-a i dva i po miliona doza psilocibina, doktor Hofman je bio taj koji
je rekao ne.
Dr Albert Hofman je
1993. na proslavi 50. godišnjice otkrića LSD-a izjavio sledeće: "Vi, moji
dragi prijatelji, i milioni drugih širom sveta koji danas obeležavaju pedeseti
rođendan ergotovog čeda, svi mi zahvalno svedočimo da smo primili dragocenu
pomoć na putu ka onome što je Oldous Haksli nazvao krajnjom svrhom u ljudskom
životu – prosvetljenju, viziji blaženstva, ljubavi. Sva ta radosna svedočanstva
neprocenjive pomoći LSD-a trebala bi, konačno, biti dovoljna da uvere odgovorne
u zdravstvu kako je besmislena prohibicija LSD-a i sličnih
psihodelika".[2]
Albert Hofman je autor
preko 100 naučnih članaka i velikog broja knjiga od kojih je najpoznatija “LSD,
moje problematično čedo”, koja je delom autobiografija i uključuje opis njegove
čuvene vožnje biciklom.
Dr Albert Hofman je
preminuo 29. aprila 2008. godine od posledica srčanog udara u svojoj stotinu i
drugoj godini života.
